lacomix

Archive for the ‘Istraživanja’ Category

Vi ste ovde: CitySu team » Istraživanja

Kategorija: Istraživanja  od: citysuteam.rs Komentari: (0)
Retina Display je termin koji je definisao Apple, a odnosi se na tehnologiju ekrana visokih rezolucija premijerno predstavljenu na iPhone 4 uređaju u junu 2010. godine. Reč retina u prevodu naš jezik znači mrežnjača (mrežnjača oka). Retina displej je dizajniran tako da ukloni zupčaste ivice piksela i doprinese kvalitetnijoj slici nego kod ranije dostupnih mobilnih uređaja. Apple tvrdi da je rezolucija toliko dobra da je prosto nemoguće razlikovati pojedinačne piksele. Efekti Retina tehnologije ekrana su uočljivi u mnogim segmentima upotrebe, ali posebno u preglednosti teksta. Na mestima gde su slova zakrivljena, ivice su znatno mekše nego na predhodnim tehnologijama ekrana. Kvalitet slike Retina ekrana proističe iz sledećih faktora:
  • veća gustina piksela koji sačinjavaju iPhone displej,
  • veći kontrast u odnosu na predhodne modele za svetije bele i tamnije crne nijanse boja,
  • In-Plane Switching (IPS) tehnologija za poboljšanje uglova gledanja,
  • hemijski tretirano staklo iznad ekrana i LED pozadinsko osvetljenje za bolji kvalitet slike.

Rezolucija

Retina displej koji se koristi na iPhone i iPod ekranima nudi rezoluciju od 960x640px. Pošto oba uređaja imaju dijagonale ekrana 3.5 inča to znači da imaju rezolucju 326px po inču. To je ta rezolucija za koju Apple tvrdi da je ista kao rezolucija ljudskog oka. Rezolucija je postignuta na relativno malim displejima zahvaljujući pikselima širine samo 78 mikrometara, kako navodi Apple.

Osporavanje tvrdnji o rezoluciji

Neki stručnjaci se ne slažu sa Apple-ovim tvrdnjama da Retina Display zapravo nudi istu rezoluciju kao ljudsko oko, ističući da bi iPhone trebao da koristi različite brojeve piksela po inču u zavisnosti od toga koliko je displej udaljen od oka, da bi oponašao ljudsku mrežnjaču. Izvor: Pop Web art
Kategorija: Istraživanja  od: citysuteam.rs Komentari: (0)
Izveštaj o potrošnji na onlajn oglašavanje – AdEx Benchmark 2012, koji na godišnjem nivou objavljuje IAB Europe, potvrdio je da je 2012. godina bila izuzetno uspešna kada je u pitanju ova industrija, budući da je po prvi put po vrednosti pretekla potrošnju na oglašavanje u printu. IAB Europe, u saradnji sa IHS objavio je izveštaj AdEx Benchmark 2012 – vodič za potrošnju na onlajn oglašavanje u celoj Evropi. Ove godine, izveštaj je otkrio izvanredne rezultate u korist onlajn oglašavanja, koje je na Evropskom nivou zabeležilo rast od 11.5% uprkos najvećoj ekonomskoj krizi na polju oglašavanja od 2009. 1 Potrošnja na onlajn oglašavanje je u 2012. godini pretekla je po prvi put ulaganje u oglašavanje u štampanim medijima, čime je internet postao drugi medij po vrednosti u Evropi. Internet kao medij je više od duplo uvećao svoj udeo u potrošnji na medijsko oglašavanje od 2006. godine, kada je objavljena prva AdEx Benchmark studija. Danas on čini 25.6% (€24.3bn) ukupne potrošnje na oglašavanje u odnosu na 10.3% (€9.4bn) zabeleženih u 2006. godini. “Ukupno gledajući, naš sektor je zadržao jaku poziciju,” izjavio je Kimon Zorbas, CEO u IAB Europe, dodajući, “Rast tžišta se nastavlja impresivnom stopom, posebno kada se uporedi sa sveukupnim stanjem ekonomije. Još je značajniji rast zabeležen na tržištima Centralno-Istočne Evrope, što ukazuje na veliki razvojni potencijal ove regije.” Putanja razvoja industrije onlajn oglašavanja ukazuje na fundamentalni preokret kada su u pitanju globalne strategije oglašavanja. Jak rast u 2012. godini može da se pripiše povećanju broja onlajn potrošača i raznovrsnosti ponude rešenja za onlajn oglašavanje, posebno u domenu mobilnih i video formata, koji menjaju strukturu i dinamiku tržišta. Studija za 2012. godinu kvantifikuje ove novonastale trendove, pokazujući eksponencijalni rast mobilnog displej oglašavanja od 78.3%, koji je posledica izražene potrebe potrošača za korišćenjem mobilnih i tablet uređaja, kao i video formata. Mobilni displej oglasni formati sada čine 5% (€392m) ukupnog onlajn displej tržišta Evrope. “AdEx Benchmark izveštaj pomaže oglašivačima da razumeju kako na najefikasniji način da prenesu svoju poruku u što relevantinjem kontekstu za potrošača,” zaključuje Zorbas, dodajući, “kako bismo još bolje odgovorili na potrebe tržišta, sledeće godine planiramo da proširimo naš AdEx izveštaj ponudom dodatnih podataka i komecijalnih analiza”. AdEx Benchmark studija IAB Europe objedinjuje potrošnju na oglašavanje sa 26 tržišta, stavljajući akcenat na istaknutu poziciju interneta kao odabranog medija od strane oglašivača. Izvor: iab.rs
Kategorija: Istraživanja  od: citysuteam.rs Komentari: (0)
Nova stranica korisnicima širom sveta omogućuje da podele s drugima svoje planove kako izbeći online opasnosti, ali i da saznaju od drugih što su napravili kako bi se zaštitili i trenutno saznaju korisne informacije o unapređenju svog digitalnog života. 'Microsoft globalno ulaže velike napore kako bi povećao razumevanje opasnosti i izazova koji vrebaju prosečnog korisnika na internetu. Za Dan sigurnijeg interneta pokrenuli smo interaktivnu stranicu ‘Učini jednu stvar’ (Do 1 Thing), kojom pozivamo sve online korisnike da učine barem jednu od mnogih stvari kako bi se zaštitili, bilo da je reč o korištenju sigurnih bežičnih veza, PIN-a na mobilnim telefonima ili jakih lozinki na Webmailu te da svoja iskustva i savete podele s drugima', izjavio je Ivan Vidaković, direktor Microsofta Hrvatska, koji će ujedno biti i jedan od govornika na interaktivnom okruglom stolu u osnovnoj školi Veliki Bukovec, u sklopu obilježavanja Dana sigurnijeg interneta. MCSI istraživanje već treću godine ispituje sigurnosne standarde online ponašanje više od 10.500 korisnika iz 20 zemalja. Prema tom istraživanju štete uzrokovane phishingom osobnih podataka i različitim oblicima krađe identiteta godišnje dosežu vrednosti do 5 milijardi dolara. Trošak popravka štete privatnog i poslovnog ugleda web korisnika još je veći, i doseže 6 milijardi dolara ili 632 dolara po žrtvi. Istraživanje je otkrilo i sledeće:
  • 15% ispitanika bili su žrtve krađe identiteta podataka, s prosečnim gubitkom od 158 dolara
  • Profesionalni ugled 13% ispitanika bio je ugrožen, a na uklanjanje šteta potrošeno je prosečno 535 dolara
  • 9% ispitanika bili su žrtve krađe identiteta. Prosečni trošak krađe iznosio je 218 dolara
Unatoč tome samo 36% ispitanika je izjavilo da pazi što stavlja na društvene mreže te koliko su dostupni njihovi osobni podaci na internetu. Postavke privatnosti društvene mreže prilagodi samo 33%, a isti broj korisnika koristi lozinku ili PIN na mobilnim uređajima. Web stranica www.microsoft.com/saferonline pomaže korisnicima da donose bolje i sigurnije odluke pri korištenju interneta. Izvor: tportal.hr